التفاصيل البيبلوغرافية
| العنوان: |
CONTEXTUALIZATION OF MEDIEVAL MONUMENTS OF CULTURE AS A METHODOLOGICAL STARTING POINT WITHIN THE FRAMEWORK OF THEIR INTERPRETATION ON SELECTED EXAMPLES FROM KOSOVO AND METOHIJA. |
| Alternate Title: |
КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА СРЕДЊОВЕКОВНИХ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ КАО МЕТОДОЛОШКО ПОЛАЗИШТЕ У ОКВИРУ ЊИХОВЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ НА ОДАБРАНИМ ПРИМЕРИМА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ. (Serbian) |
| المؤلفون: |
JANJIĆ, Dragana J., JANIĆIJEVIĆ, Goran M. |
| المصدر: |
International Thematic Scientific Conference Fundamental Researches; 2023, p379-406, 28p |
| مصطلحات موضوعية: |
RESEARCH methodology, HISTORICAL source material, CHRISTIAN humanism, MEDIEVAL art, METOHIJA (Kosovo : Plain) |
| Abstract (English): |
With the awareness of the existence of the limits of all individual methods but also the exhaustion of their potential over time (Jan Białostocki), in the modern methodology of history as a science and its disciplines, new research paths are often based on the contextualization of the subject (within the framework of our topic - cultural monuments) in historical (Jakob Burkhardt), socio-historical (Hans Belting) or mythological-religious (Aby Moritz Warburg; Erwin Panofsky) sense from the aspect of symbolic thinking (Ernst Kassirer). Once unimaginable methodological combinations achieve their current effects precisely on the basis of observing and interpreting the work of art in context. Such profiling of the research subject reconciles the opposites of factography of historical sources of written and monumental character and hermeneutics of artistic interpretations of a culturally understood phenomenon through the symbolization of reality. The Christian-humanist foundation of European culture represents a more comprehensive framework for researching the monuments of Serbian medieval art in which ancient and distinctly Christian contents are reconciled. A well-known and adequate example of the above, when it comes to heritage from the area of Kosovo and Metohija, is the church of the Bogorodica Ljeviška in Prizren, whose context is easy to establish, i.e. update on the basis of known factors: the founder (King Stefan Uroš II Milutin), the church administration and management of construction and decoration (Bishops Damjan of Prizren and Sava Hilandarac) and the collective author of the work (Nikola, Mihailo Astrapa and Eutyhije). The presentation of the methodological starting point is based on this example from the context of the work of art (cultural monument) and based on it - the examination of the methodological potential in relation to the possibility of interpreting some other monuments of medieval art from the area of Kosovo and Metohija. [ABSTRACT FROM AUTHOR] |
| Abstract (Serbian): |
Са свешћу о постојању граница свих појединачних метода, али и исцрпљености њиховог потенцијала током времена (Јан Биалостоцки), у савременој методологији историје као науке и њених дисциплина, нови истраживачки путеви се често заснивају на контекстуализација субјекта (у оквиру наше теме – споменици културе) у историјском (Јакоб Буркхардт), друштвено-историјском (Ханс Белтинг) или митолошко-религијском (Аби Моритз Варбург; Ервин Панофски) смислу са аспекта симболичког мишљења (Ернст, Касирер). Некада незамисливе методолошке комбинације постижу своје тренутне ефекте управо на основу посматрања и тумачења уметничког дела у контексту. Овакво профилисање предмета истраживања помирује супротности фактографије историјских извора писаног и споменичког карактера и херменеутике уметничких тумачења културно схваћеног феномена кроз симболизацију стварности. Хришћанско-хуманистички темељ европске културе представља свеобухватнији оквир за истраживање споменика српске средњовековне уметности у којима су помирени антички и изразито хришћански садржаји. Познат и адекватан пример наведеног, када је у питању наслеђе са простора Косова и Метохије, јесте црква Богородице Љевишке у Призрену, чији је контекст лако установити, односно ажурирати на основу познатих фактора: ктитор (Краљ Стефан Урош II Милутин), црквену управу и руководство градњом и декорацијом (Епископи призренски Дамјан и Сава Хиландарац) и колективни аутор дела (Никола, Михаило Астрапа и Евтихије). Излагање методолошког полазишта засновано је на овом примеру из контекста уметничког дела (споменика културе) и на основу њега – испитивање методолошког потенцијала у односу на могућност тумачења неких других споменика средњовековне уметности од простор Косова и Метохије. [ABSTRACT FROM AUTHOR] |
|
Copyright of International Thematic Scientific Conference Fundamental Researches is the property of International Association of Social Science Methodologists and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.) |
| قاعدة البيانات: |
Complementary Index |
